Историјат Дома

Дом ученика средњих школа Врање има десет деценија дугу и занимљиву историју. Дом је формиран по завршетку Првог светског рата 08. октобра 1918. године, као Американски дом за српску ратну сирочад, на иницијативу Јелене Лозанић и њеног супруга из Америке Џона Фротингама. Званични назив Дома био је „Американски васпитни дом за српску ратну сирочад“, под покровитељством Њеног величанства Краљице Марије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У то време у Врању је радила и народна кухиња која је била смештена у кући Трајка Стаменковића – Торовелца. Ове две установе су одиграле значајну улогу у збрињавању деце без родитељског старања као и оне чији су родитељи били слабог економског стања. За те две установе можемо рећи да су претеча овог Дома ученика средњих школа.

Први питомци примљени су у Дом 25. октобра 1918. године, који је био смештен у кући Јанче Стајића у данашњој улици Симе Погачаревића број 15, одмах поред тзв. Узуновог сокачета. Данас се овај датум сваке године свечано обележава као Дан Дома.

Џон Фротингам био је велики српски добротвор. Добротворну мисију започео је током Првог светског рата, а наставио по ослобођењу Србије. За свој хуманитарни и добротворни Џон Фротингам и Јелена Лозанић добили су важна признања и одликовања: Џон Фротингам - Карађорђеву звезду са мачевима и Орден белог орла са мачевима; Јелена Лозанић Фротингам - Орден белог орла са мачевима и Орден Светог Саве. Поред Фротингама, за Дом у Врању много су учиниле и Американка Хелен Кинг и Вида Матхесон, пореклом из Шкотске, као и врањски адвокат Јанча Стајић, који је дао на бесплатну употребу зграду за смештај деце. Стигавши у Врање 1918. године Хелен Кинг и Вида Матхесон одмах преузимају управу над Домом за ратну сирочад. У тешким послератним приликама, те две хероине организују смештај деце, исхрану, једном речју - дело јединствено по хуманости и племенитости. Улогу родитеља и васпитача вршиле су са великом одговорношћу и са много пажње и љубави према свој деци без разлике. Јуна, 1919. године због већег прилива деце, Дом се сели у три зграде својине Ристе Стајића, које су се налазиле на месту данашњег хирушког павиљона. Убрзо након овога и ове зграде постају тесне да приме све интересенте, те се 1924. године зидају два нова спратна објекта у облику ћириличног слова Г, чију изградњу финансира Риста Стајић. После Другог светског рата зграде су припале врањској болници. Посебна свечаност за Американски дом била је посета краља Александра и краљице Марије, септембра 1924. године, у чију част је организована велика свечаност. Током каснијих година, Дом је мењао своју локацију и назив али је настављао да траје и развија своју традицију. Од 1981. године, Дом почиње са радом на новој адреси, где се и данас налази, у улици Моше Пијаде број 41, под називом „Дом ученика Сима Погачаревић“, а 1993. године, Одлуком Министарства просвете, Ресор за ученички и студентски стандард, добија назив „Дом ученика средњих школа Врање“.

Данас је Дом савремена васпитнa установа која пружа корисницима услове за смештај и исхрану, васпитање и образовање, културно – забавну делатност и физичку рекреацију. Смештен на најлепшој локацији у граду, зрачи лепотом, младошћу и хуманошћу.